Застарјелост потраживања из уговора о промету робе и услуга из међусобних односа правних лица и самосталних предузетника

 „На застарјелост потраживања из уговора о промету робе и услуга из међусобних односа правних лица и самосталних предузетника, по аналогији о застарјевању међусобних потраживања правних лица из уговора о промету робе и услуга, примјењује се рок од три године прописан одредбом члана 374. Закона о облигационим односима („Службени лист СФРЈ“, број: 27/78 до 47/89 и „Службени гласник Републике Српске“, број: 17/93, 3/96 и 39/03), јер је циљ наведене одредбе да се обезбједи брзо и неометано функционисање промета, те да неизвјесност у погледу права и обавеза који проистичу из тог промета што краће траје. Краћи рок застарјелости оправдава и сам карактер послова, те начела равноправности страна у облигационим односима и правне сигурности, с обзиром да појам уговора у привреди, који је дефинисан одредбом члана 25. став 2. Закона о облигационим односима обухвата и уговоре које предузећа и друга правна лица, као и имаоци радњи и други појединци који у виду регистрованог занимања обављају неку привредну дјелатност (предузетници) закључују међу собом у обављању дјелатности које чине предмете њиховог пословања или су у вези са тим дјелатностима.“

Схватање усвојено на сједници Грађанско-управног одјељења Врховног суда Републике Српске од 29.11.2013. године