Из Пресуде Врховног суда Ф БиХ бр. 58 0 Пс 214352 25 Рев 2 од 09.05.2025. године:

„Према опште прихваћеном ставу судске праксе, власник који подноси захтјев за поврат ствари, ту ствар тражи од држаоца ствари, код кога се ова налази у моменту подношења тужбе. Али, ако држалац, ствар држи у туђе име, као што је то случај у конкретном предмету ( по основу уговора о закупу), он именује претходника у чије име држи ствар тј. у овом случају туженог. Дакле, друштво Х.А. д.о.о. М., своје право на посјед изводи из уговора о закупу који је закључио са туженим дана 10.01.2016. године, па како се ради о власничкој тужби за предају у посјед индивидуално одређене ствари, пасивно легитимисан је посредни држалац тј. тужени и од њега је тужитељ имао право захтијевати враћање ствари у посјед. Из изложеног произилази закључак да у оваквим парницама (реи виндицатио), тужитељ поднесеном тужбом није морао, поред означеног туженог, као посредног посједника, обухватити и друштво Х. А., нити је ово друштво нужно морало учествовати у поступку“.