Из Пресуде Врховног суда Ф БиХ број: 58 0 Пс 256948 25 Рев од 04.06.2025. године:

„Правило о тумачењу нејасних одредби (члан 100. ЗОО) није примаран већ секундарни принцип тумачења уговора који долази до примјене тек ако се другим методама тумачења нејасноћа не може отклонити. Приликом тумачења уговора његове одредбе се примјењују онако како гласе (члан 99. став 1. ЗОО). При тумачењу спорних одредби не треба се држати дословног значења употријебљених израза, већ треба истражити заједничку намјеру уговарача и одредбе тако разумјети како то одговора начелима облигационог права (члан 99. став 2. ЗОО).

Дакле, под тумачењем уговора подразумијева се проналажење смисла одредби уговора. Уколико је нека одредба уговора двосмислена, треба је разумјети на начин да има неко дејство, а не тако да због нејасноће остане без смисла или дејства.

У конкретном случају, уколико би се тумачење одредбе члана 6. Уговора од стране другостепеног суда прихватило као правилно, одредница „на одређен период – не дуже од 6 мјесеци“ би остала без икаквог смисла, јер би је наставак одредбе „односно до одабира најповољнијег понуђача...“ чинио сувишном и бесмисленом. Кључне ријечи у одредби члана 6. Уговора су „не дужи од 6 мјесеци“, и исте су јасне и недвосмислене, тако да је првостепени суд, и по оцјени овог суда, одредници „односно до одабира најповољнијег понуђача...“ правилно дао правни значај раскидног услова (могућег краћег рока трајања уговора), уколико исти наступи у оквиру шестомјесечног рока трајања уговора.

Да је заједничка намјера странака била другачија, такву вољу би изразиле једноставном нормом да се уговор закључује до избора најповољнијег понуђача, за коју је потребна само елементарна вјештина израде уговора и његових норми те не би у два члана Уговора уносили одредницу да се уговор закључује на одређено вријеме и то на рок не дужи од 6 мјесеци.

Стога, како је предметни уговор, на коме тужитељ темељи захтјев, закључен на одређено вријеме у трајању од 6 мјесеци, то је тужбени захтјев неоснован јер се односи на временски период у коме уговор више није важио међу странкама.“